Koren

U fan-mail porciji stripa “Ultimates” #10, na pitanje da li je knjiga hermetičkih principa “The Kybalion” uticala na njegova dela, pisac Al Ewing odgovara sa: „Nisam čitao ‘The Kybalion’. Zvuči verovatno da sam pohvatao neke koncepte kroz kulturnu osmozu, pa bi bilo dobro ispitati izvor.”

Zanimljivo je to da Ewing pre ove interakcije nije znao za postojanje te knjige, iako je hermetička i kabalistička simbolika prisutna i u njegovim najranijim radovima. Teško je ne romantizovati ovaj momenat kao taj koji je odgovoran za njegove kasnije stripove, poput „Immortal Hulk“ ili „Resurrection of Magneto“, koji na mnogo direktniji način interpretiraju i reinterpretiraju arhetipične mistične simbole.

„Interpretacija“ je ovde ključna reč - ta koja sugeriše da je delo napustilo ruke pisca, i ušlo u ruke čitaoca. Kako Ewing kaže na svom blogu: “Ne znam još da li sam imao hrabrosti da napišem nešto što je u potpunosti otvoreno za interpretaciju. Bio sam blizu par puta, i "Defenders: Beyond" je jedan od njih".

Ova priča je puna Marvel istorije, tarot simbolike, i budističkih učenja, i svaki sloj bi opravdao novo tumačenje i analizu. Fokus ovog teksta je na simboliku koja je zapečena u samu strukturu stripa – simbolika koja poziva na Kabalističku interpetaciju priče, kroz koju nam Ewing na „meta” nivou objašnjava magiju stvaranja i pripovedanja.

Centralno pitanje postaje „Da li priča može da se interpretira bez autoreve vodeće ruke? Da li autor istinski može da umre, a da njegova priča zaživi nezavisno od njega? Da li je sam čin pripovedanja dovoljno moćna i magična sila, da autor može biti samo kanal između nje i ljudi koji će je saslušati?“

„Defenders: Beyond“ je sastavljen od 5 izdanja:

1 – Malkuth: The Neutral Zone

2 – Yesod: The Second Cosmos

3 – Tiphareth: The White Hot Room

4 – Da’at: The Land of Couldn’t-Be-Shouldn’t-Be

5 – Kether: The House of Ideas

Ova struktura je zasnovana na Drvu Života iz Kabale. Bez prevelikog fokusa na metafiziku - Drvo je sačinjeno od 10 sefirota, odnosno, 10 centara energije koji objašnjavaju procese transformacije „Onog Svetog” u „Ono Ljudsko”. Glavni hermetički princip, i onaj koji Ewing najčešće koristi je “As above, so below”, odnosno ideja da je Zemaljski svet napravljen po uzoru na Božanski. Da ono što je stvoreno ima neki deo stvaratelja u sebi.

Drvo

Kada pogledamo pet sefirota koji se referenciraju kroz strukturu stripa, nije teško uočiti da kroz priču putujemo od najnižeg do najvišeg sefirota preko centralnog stuba Drvea, odnosno, od onog što je stvoreno, do onog ko stvara.

Tradicionalno, kada govorimo o sefirotima, pratili bi putanju od vrha ka dnu, odnosno sam proces kreacije. Ovakvu putanju prati roman „Fukoovo klatno” od Umberto Eka. U obrnutom slučaju, kada je putanja sa dna ka vrhu, u pitanju je ličnija priča – uzdizanje kroz „Smrt Ega”. Ovakvu strukturu prati strip “Promethea” od Alan Moore-a.

1 – Malkuth je najniži sefirot na Drvu Života. On predstavlja univerzum kakav ga znamo - čisti fizički svet. Malkuth je činjenica da nešto postoji, i da to nešto doživljavamo čulima. Ewing bira “Neutral Zone” kao Marvel paralelu za Malkuth. To je poslednji sloj Marvel multiverzuma u kome je fizičko postojanje i dalje moguće. Ukratko – Malkuth obuhvata u svojoj granici ceo Marvel multiverzum. Sve što je u Marvel stripovima ikada bilo napisano, nacrtano, ili stvoreno.

2 – Yesod je direktno iznad Malkuth-a, i predstavlja njegov prototip. Yesod je temelj na kom je izgrađeno fizičko postojanje. On je samim tim sefirot mašte i ideje „Označavanja” – da imenima i rečima dodeljujemo uloge stvarima ili konceptima. To se najbolje može videti kroz filozofiju Beyondera. Oni veruju da beskonačna mogućnost stvara beskonačnu nestabilnost, i da zbog toga haos ne sme da postoji, jer u haotičnom postojanju smisao ne može da postoji. Oni održavaju smisao kreiranjem poretka. Pošto se nalaze izvan multiverzuma, oni mogu direktno da pišu preko njega, da ga menjaju i oblikuju po svojoj meri.

3 – Tiphareth je u samom centru drveta, najviša tačka na kojoj čovek može da prestupi. Pošto je u centru, ona je mesto gde stvoreno (čovek) dodiruje stvaratelja (Boga), pa se Tipharethu pristupa tokom procesa stvaranja. Samim tim je Tiphareth sefirot kreativnosti. Simbol Tiphareth-a je Sunce, jer Sunce, osvetljenjem tame u kojoj nema života, daje boje i lepotu svetu. Drugi simbol Tiphareth-a je pustinja, ali u pozitivnoj konotaciji – Prelazak kroz pustinju predstavlja transformaciju, dobitak nove perspektive kroz spiritualni preporod. Zato se u Marvel istoriji koriste Feniks i White Hot Room da simbolizuju Tiphareth.

4 – Da’at ponavlja simbol pustinje, ali u negativnoj konotaciji – Ništavilo u kojoj nema uslova za život. Da’at se često naziva nepostojani/nevidljivi sefirot. U smislu da ništavilo mora da se percipira kako bi se steklo poštovanje ka svemu što je stvoreno. Da’at ne postoji, jer ništavilo ne postoji - samo postojanje ukazuje na to da nikada ništa ne može biti prazno. To je znanje koje dolazi odsustvom znanja, smisao koji dolazi odsustvom smisla. Glorian i Land of Couldn’t-Be-Shouldn’t-Be simbolizuju pokušaj da se to ništavilo porazi komforom preko lakih odgovora i blistavih života. Ne preko priča, već preko laži.
 5 – Kether simbolizuje Stvaratelja/Boga. Marvel paralela za Kether je „The House of Ideas“, sinonim za Marvel kao kreativnu kompaniju. U dvadeset trećem “Promethea" izadnju, glavni karakter opisuje Kether kao „One... just the idea of one, of something, for that to even exist... where there was only nothing. This is God.“ [4] Moore pravi paralelu da je „Sve“ zapravo „Jedno“. Pre Ewing-ovih stripova, Marvelov Bog, „The One Above All“, se najčešće prikazivao kao oličenje Jack Kirby-a. Ipak, korišćenjem fraze „I build with many hands“, Ewing izjednačava Marvelovog Boga sa svim kreativcima koji su doprinelu razvitku Marvelovih stripova, čime ponovo stižemo do „Sve je zapravo Jedno“ principa. Marvelov Bog nije zapravo iznad svih jer se i on nalazi u stripu, tako da je I on deo šire Marvel priče.

Krošnja

Ali šta sve ovo treba da znači konkretno?

“Defenders: Beyond” je strip o kreativnom stvaranju, i prikazuje potrebne elemente kako bi se nešto stvorilo. Ovo će biti jasnije ako pogledamo putanju u obrnutom redosledu.

5 - Kether je Tvorac/Tvorci. Kether predstavlja pisca, crtača, kompozitora, svakog umetnika i kreativca. Priča ne postoji bez ruke koja će je stvoriti, pa je prvi sastojak za postojanje svake priče onaj koji ima priču koju će ispričati.

4 - Da’at je ništavilo koje mora da postoji kako bi se nešto stvorilo. To je prostor koji mora biti popunjen. Praznina belog papira koja ima potencijal da sadrži bilo koji crtež ili bilo koje reči.

3 - Tiphareth je sama kreativnosti. Potencijal da se stvori bilo šta.

2 - Yesod se opisuje kao prvi nacrt, prvi šematski plan pre nego što priča dobije svoj finalni oblik. Beyonder-i koriste „Concordance Engines“ preko koje mogu da oblikuju glavni Marvel multiverzum. Pa kroz njih vidimo četvrti sastojak – Mašta kao graničnik, ili Olovka kao kanal koji sužava beskonačnu kreativnost (iz Tiphareth-a) u konkretnu priču (Malkuth).

1 - Malkuth je finalizovan projekat, priča u svom konačnom obliku. Trijumf piščeve kreativnosti nad ništavilom.

Finalno izdanje je oličenje “As above, so below” principa. “I will be what I will be” može da se interpretira kao „Ja ću biti šta stvorim”. Ako je Kether pripovedač, Malkuth je priča, ali oba utiču jedno na drugo. Blue Marvel dobija odgovor koji se tiče Malkuth-a – da postoji neko moćan ko preti postojanju multiverzuma, dok One Above All dobija odgovor koji se tiče Kether-a - da možda on nije „Iznad svih” kao što je mislio, već da i on ima dodeljenu ulogu, što sugeriše da postoji još viša kreativna sila njega.

U kabalističkoj interpretaciji, ta sila je Ein Sof, ali mi tu silu možemo interpretirati kao kontekst, ili naš fizički svet. Karakteri u stripu ne mogu ići dalje od stripa. Ne postoji šesto izdanje stripa koji će ih odveti više, jer bi onda ukoračili u naš svet.
U svakom slučaju, njihova interakcija je bitna. Kroz stvaralaštvo stvaratelj može da uči o sebi i da preispituje sebe. „Da li autor zaista može da umre?”, ako je lik unutar priče uspeo da slomi autorit pripovedača, onda to može i svako od čitaoca.

Kada je delo već kreirano, mišljenje stvaratelja postaje samo još jedno od beskonačnih interpretacija. Ova interpretacija referencira intervjue, druge stripove, I mistične knjige da sastavi širu sliku. Suludo je sugerisati da je ovo jedini način da se ovo delo shvati.

Vrativši se na taj momenat iz Ultimates #10 gde Ewing odgovara čitaocu – moć stvaranja je magična zbog mogućnosti da autor, samo putem svoje kreativnosti, može nesvesno povući simboliku stariju od sebe. Smrt autora je utešna misao kada znaš da ono što stvaraš u sebi može sadržati beskrajnu lepotu. Jedno može biti Sve.