Metafora

Prvi korak ka razumevanju Vulverina u kontekstu tima je definisanje X-Mena kao koncepta. X-Men su, po najstarijoj definiciji, tim superheroja „koji se bore za svet koji se plaši mutanata i mrzi mutante”.

Mutant je osoba koja se razlikuje od čoveka na genetskom nivou – mutanti od rođenja mogu imati moći. Ako ih svet mrzi na osnovu njihovih gena, onda dolazimo do prve metafore – mutanti stoje kao zamena za manjinske grupe.

Ključna figura u svetu mutanta je Profesor X, koji osniva X-Men kao organizovanu grupu mutanata koji se bore za svoja građanska prava u svetu koji je netolerantan na njihovo postojanje. Oni se bore za budućnost u kojoj će ljudi i mutanti postojati zajedno u miru. Šezdest i jednu godinu nakon njihovog nastanka, ovaj cilj ostaje nepromenjen i neostvaren. Uzimajući to u obzir, X-Mene, kao tim, možemo definisati kao organizovanu grupu idealista.

X-Men kao idealisti

Ako X-Men definišemo kao idealiste, onda lako možemo svakom članu tima dodeliti ulogu koju igraju u cilju postizanja tog ideala. Glavne uloge imaju Kiklop i Džin Grej, prva dva člana tima, i prva dva učenika Profesor X-a.

Kiklop često predstavlja ekstremizam koji se može naći u idealističkim grupa. U najgorim slučajevima prikazan je kao neko ko ima karakteristiku da fokus svojih prioriteta stavlja na sam ideal, umesto na ljude za koje se bori u ime tog ideala.

Džin Grej služi kao balans. Ona predstavlja idealizam koji u svojoj borbi ne zaboravlja empatiju. Često se u X-Men stripovima moće naići na sentiment da je Džin „Najbolji student Profesor X-a”. Neko ko najbolje otelotvorava lekcije Profesor X-a kroz empatiju, toleranciju i borbu.

Nakon njene smrti, i masovnih smrti velikog broja mutanata, Kiklop ulazi u svoju najmračniju eru gde polako donosi sve ekstremnije odluke u cilju opstanka rase mutanata. Tada, u njenom odsustvu, ulogu prizemljenja idealizma preuzima Vulverin.

Vulverin ima jedinstveno mesto u X-Men pričama iz dva razloga. Prvo jer je mnogo stariji od Profesor X-a. Rođen je pri kraju 19tog veka, borio se u oba svetska rata pre nego što je ikada upoznao X-mene, što znači da je postojao mnogo pre nego što su mutanti imali kolektivni ideal za koji se bore. On je iz prve ruke upoznat sa najprljavijim delovima čovenčastva, i samim tim ima perspektivu koju retko koji X-Men ima.

Drugi razlog je to što ga je vladina vojna organizacija koristila (van svoje volje) kao oružije koje slepo i svirepo ubija. Veliki deo njegovog karaktera je strah da će ga neko dehumanizovati i ponovo koristiti kao oružje zbog politike, ideala ili ideologije.

Vulverinova perspektiva je to da ako životinja kao on može biti prihvaćena, onda je ideal integracije i koegzistencije moguć i vredan borbe. Vulverin je neko ko je lično osetio realnost tog ideala, jer ga je ta realnost pretvorila u boljeg čoveka. Ako Profesor X uradi nešto što ide dalje od proste činjenice da se treba brinuti o ljudskim životima, Vulverin se ne plaši se da se suprotstavi njegovom autoritetu.

Ideološki rascep

U stripu “Schism” iz 2011. godine, obe ove karakterne osobine dolaze do kulminacije. Priča počinje kada Quentin Quire, mutant koji veruje u superiornost mutanata, napada konferenciju Ujedinjenih Nacija gde Kiklop zahteva razoružanje. Zbog tog napada se desi upravo suprotno - globalno je aktivirano sve oružje za lov mutanata, i momenat koji je trebao da vodi ka miru postaje momenat kada mutanti postaju ekstremno ugroženi. Paralelno s ovom pričamo pratimo Vulverina, koji se brine o četrnaestogodišnjoj devojčici tako što joj kupuje igračke i sladoled, odnosno – pokušava da joj priušti normalan dečiji život između momenata X-Men ludila. Nakon napada na konferenciju, Oya polako kreće sebe da smatra monstrumom jer je ljudi isto tako vide.

Nakon ove scene, grupa mutanata biva napadnuta i Oya je jedina koja uspe da pobegne. Kiklop joj kaže da “Uradi ono što oseća da mora”, čemu se Vulverini suprotstavlja. Oja na kraju ubija napadače, i priča kulminira ideološkim rascepom.

Vulverin ne želi da uvuče decu u rat, dok Kiklop to vidi kao neizbežnost. Samim tim što Kiklop ne dopušta deci da se ponašaju kao deca, već kao vojnici, ide direktno protiv Vulverinovih principa. Smatra da je Kiklop stavio ideal ispred života koje treba da štiti, i pošto su u pitanju deca, a Kiklop vrši pritisak na njih da budu vojnici van njihove zrele saglasnosti, znači da ih radi svojih ideala koristi kao oružje. Kontekst napada na muzej nije to što je Kiklop hteo da Oja prođe kroz nešto što sva deca prolaze, nasuprot, on šalje mutante u muzej kao politički potez koji treba da dokaže da su mutanti „i dalje jaki” bez obzira na to što su pod napadom i političkim pritiskom.

Na samom kraju rasprave, kada više nisu sposobni za racionalnu raspravu, Kiklop direktno spomene Džin opaskom da ona nikada nije volela Vulverina, koji na to odgovara sa „Da je ona sada ovde, koga bi se više plašila?“ Vulverin se ovde suprotstavlja autoritetu koji je zaboravio da su empatija, tolerantnost i život u korenu njihove misije, i ujedno preuzima ulogu „Najboljeg studenta Profesor X-a” jer kroz zaštitu dece i borbe protiv korumpiranog autoriteta realno ispoljava principe empatije, tolerantnosti i života.

Dok se oni prepiru, oružje koje bi pobilo mutante se polako približava njihovoj lokaciji, i upravo su deca ta koja uspevajau da ih unište. Kiklop to vidi kao potvrdu svojih argumenata. Međutim, Vulverin smatra da argumenata više nema. U konverzaciji sa Ojom posle ove rasprave shvata da je ona sebe prihvatila kao ubicu „Jer X-Meni to tako rade”.

Nazad na zemlju

U jednom momentu pri kraju priče, Vulverin prolazi pored slike u kojoj je Kiklop i dalje dete pod mentorstvom Profesor X-a. Shvata da je Kiklop svojim autoritetom izokrenuo ideologiju na potpuno isti način kao i sam Profesor X pre njega. Smatra da za njega više nema mesta u timu zato što možda Profesor X od početka nije bio dobro oličenje svog sopstvenog ideala.

Međutim, dok se sprema da ode, pola mutanata odluči da ode sa njim, što ponovo budi u njemu nadu da je taj ideal vredan borbe. U to ime ponovo otvara školu za mutante koju će nazvati po Džin Grej, jer je sada ona, a ne Profesor X, oličenje principa njihovih ideala. Što ga samim tim stavlja u poziciju „Glavnog” X-Mena.

J. Andrew Deman, u svojoj knjizi “The Claremont Run: Subverting Gender in the X-Men” kaže : „I ako je često okarektarisan kao svirep i asocijalan, Vulverin često demonstrira emotivnu inteligenciju i osećaj za empatiju koja nadmašuje ostale X-Mene. Ovim pokazuje svoj kapacitet za negovanje.”

Vulverinova uloga u X-Men pričama je da fizički i metaforički ošamari onog ko će u ime ideala pregaziti korene koji su stvorili taj ideal - u ovom slučaju kada deca postanu šahovske figure koje se mogu žrtvovati u ratu, umesto da jednostavno budu deca koje treba odgajati i negovati. On je „Glavni X-Men” jer ne dopušta da ga obuzme ideal za koji se bori. Svojom dubokom empatijom i povezanošću sa životom, sa svim lepim i ružnim momentima, vraća idealiste na zemlju kada im glave odlete do oblaka, i podseća ih šta je to za šta se bore.