Lazar Lilić
10. 01. 2025.
„Srebrni Letač : Rekvijem” i „Sve smrti Lejle Star” prikazuju naš odnos sa sećanjem i zaboravljanjem, sa smrtnošću, i kako nas autoriteti dehumanizuju brisanjem naših imena.
„Postojao je nekad neki dan kad su se poslednje oči da ugledaju Hrista zauvek zatvorile. Bitka kod Hunina I ljubav Helenina su umrle sa smrću nekog jednog čoveka. Šta će umreti sa mnom? Kakav će patetičan ili krhak oblik svet izgubiti? Možda glas Masedonija Fernandeza, sliku konja u praznom prostoru na uglu Serana i Čarkasa, traku sumpora u fijoci mahagoni stola?“ - Horhe Luis Borhes, „Očevidac“ (“The Witness“)
Svođenje ljudi na brojeve je srž svake distopijske naučne fantastike, zar ne? Čin brisanja nečijeg imena je akt političkog uništenja. Širom sveta se mogu naći običaji recitovanja imena preminulih (na primer, tokom sećanja na poginule u Drugom svetskom ratu). Ovi običaji imaju veliki značaj u aspektu kolektivnog sećanja - ljudi se namerno, odlučno i aktivno trude da NE zaborave.
Imena su kvantna fizika – osoba, i sećanje na osobu zaživi kada im je ime percipirano i dozvano. Demokratski izglasani autoriteti su glas naroda, oni koji znaju kroz šta narod prolazi, kako živi, i gde ga boli. Nažalost, naša realnost nije takva. „Naši” autoriteti nas ne dozivaju i ne percipiraju. U njihovim očima narod ne postoji i ne živi, i u prvom planu vidimo jasnije nego ikad sve taktike dehumanizacije ljudskih života – imena i identiteti su izbrisani, ostaju samo oznake, propagandna imena, brojevi, statistike...
Dž. M. Strazinski i Esad Ribić prate šta će Srebni Letač raditi ako zna da mu je ostalo još mesec dana života u „Srebrni Letač : Rekvijem”, a Ram V i Filipe Andrade prate boginju smrti koja gubi svoj posao i polako uči šta znači živeti kao čovek/smrtnik u „Sve smrti Lejle Star”. Oba istražuju smrt i smrtnost, sećanje i zaboravljanje, i odnos ljudi sa autoritetom koji nije obazriv prema njihovim imenima.
Galaktus je svemoćna kosmička sila koja jede planete. Norin Rad je običan čovek sa planete Zen-La koji je predvideo Galaktusov dolazak. Ono što definiše Norina je njegova večita težnja za univerzalnim mirom. U ime tog ideala, Norin sebe nudi Galaktusu kao sluga, s namerom da zajednički pronađu nenastanjene planete kojima bi se Galaktus hranio, izbegavajući uništenje života. Galaktus želi slugu, ali nema nikakvu nameru da menja svoje navike (i dijetu). U tom momentu Norina pretvara u Srebrnog Letača, ali mu uzima sećanja na dom, ljubav, savest, i ime. Njegove ruke postaju instrument uništenja bezbrojnih svetova, civilizacija i života. Galaktus je ovde taj veliki autoritet koji za cilj ima jedino svoj opstanak. On ima samo jednog slugu, ali mu i to jedno jedino ime nije vredno pažnje.
Sve se menja dolaskom na Zemlju. Ljudi sa ovog plavog sveta pokazuju istu onu tvrdoglavost koju je Norin nekada posedovao. Sličnost između Zemlje i Zen-La vraća mu izgubljena sećanja i budi njegovu ljudskost. Norin ponovo ustaje protiv Galaktusa, i kao posledicu dobija kaznu koja postaje blagoslov – trajno progonstvo na Zemlji. To progonstvo mu omogućava da provede godine među ljudima, i kako ljude polako upoznaje i razume, vraća se u dodir sa svojom sopstvenom humanošću koju je Galaktus oduzeo.
U „Rekvijemu” Norinu ostaje još mesec dana života, i na svoj način ostvaruje svoj san o miru u univerzumu, makar i nakratko.
1 – U drugom izdanju, svakom čoveku na Zemlji daruje delić svoje kosmičke perspektive. Na pet minuta, svi ljudi na svetu osećaju spokoj čoveka koji leti kroz beskrajne i prelepe svemirske prostore, skromni pred veličinom i raznolikošću kosmosa.
2 – U trećem izdanju, nailazi na dve planete u ratu, savršeno usklađene u svojim različitostima. Obe strane imaju svoja verovanja, rituale i bogove, ali je njihov problem što nisu međusobno usklađeni sa preciznim likom idola koje obožavaju. Dok obični ljudi ratuju, autoriteti ovih planeta žive van sukoba, skoro kao prijatelji. Pravdaju se Norinu da običan narod želi ovaj rat, jer veruju u naprednu i visoku mudrost svojih vođa koji su rekli da rata mora biti. Ovaj put, Norin ruši i razara, sve od hramova do oružja. Njegove reči odjekuju snažno i oslobađaju narod od manipulacija:
3 – U četvrtom izdanju, Norin je konačno kući. Građanima planete Zen-La daruje deliće sebe koji će ih uvek podsećati da se konflikt i nesuglasice mogu rešiti empatijom, zajedništvom i razumevanjem, a ne nasiljem i gnevom. Norim umire, i njegova humanost, istrajnost, i večito verovanje u mir ostavljaju toliki utisak na univerzum da i Galaktus ne ostaje nepromenjen. Autoritet koji ga je iščupao iz svog doma i izbrisao identitet ga u poslednjem momentu naziva po imenu, i zajedno sa građanima Zen-La žali njegovu smrt.
U poslednjem panelu, Posmatrač kaže:
U stripu „Sve smrti Lejle Star” Smrt je boginja i autoritet koji će morati da se suoči sa svojim identitetom i humanošću. Kada čovek, Darijus, dođe na korak od otkrića besmrtnosti, Smrt gubi svoj kosmički značaj i svrhu. Premeštena u telo devojke Lejle Star, koja je upravo preminula, Smrt pokušava da sačuva svoj posao i mesto u hijerarhiji.
Na samom početku, suočena je s bebom koja će jednog dana otkriti besmrtnost. Ali u novom, ljudskom telu, Ii iz njoj nepoznatog razloga, ona ne može sebe da natera da ubije dete. Sebe još uvek naziva „Smrt” i ubrzo zaboravlja da se nalazi u telu čoveka sve dok ne istrči iz bolnice i biva ubijena ponovo.
1 - Tek se u drugom životu kao Lejla navikava na ljudsku i smrtnu perspektivu. Uči da i ako se mrtva tela spaljuju, duše ostaju besmrtne. Da jedino što ljudima pripada je znanje da će ih neko videti, prepoznati, potvrditi njihovo postojanje, i na kraju setiti se kada ih više nema. Lejla kaže da se ni ne seća života koje je uzela dok je bila Smrt, kao i:
2 - U trećem životu, Lejla u potpunosti odustaje od traganja za čovekom koji će otkriti besmrtnost, i odlučuje da se posveti prolaznim lepotama života. Hrana, piće, seks, jutarnje kafice i cigarate... Ime Lejla već zvuči potpuno prirodno. Darijus je sasvim slučajno na istoj žurci kao i Lejla, Prolaznost koja je humanizovala Lejlu dehumanizuje Darijusa jer on ne ume da se suoči sa nedostatkom stabilnosti i kontrole.
3 – U četvrtom životu, Lejla saznaje da tokom svakog njenog povratka neko blizak Darijusu gubi život. Po prvi put, Lejla oseća krivicu i razume apsurdnost osećaja krivice – Život je pun pitanja i preispitivanja, a bez jasnih odgovora.
U petom, i poslednjem životu, Lejla i Darijus se sastaju tik pred njegovu smrt. On provodi svoje dane lečeći ulične mačke, i nalazi mir u jednostavnim radostima života. Besmrtnost jeste otkrio, ali je odlučio da je ne podeli. Kada ga je opsesija prošla, našao je momente mira gde može zaista da živi. Bioskop, vašar, kokice, mačke, sve to postaje izvor spokoja. On umire, a Lejla, nekad boginja smrti, ne može ništa da uradi po tom pitanju – Puna težina njenog autoriteta postaje kristalno jasna, i sve što je bilo potrebno da to sazna je da živi kao među ljudima, kao čovek, i sa imenom.
Odrastao sam u selu u čijem centru stoji spomenik sa imenima svih meštana koji su se borili i poginuli u drugom svetskom ratu. Sve što je meni ostalo od tih ljudi su njihova imena. Taj spomenik nije samo tu da nas podseti da su se borili i poginuli, već da su i postojali, imali priču, strasti, hobije, da su voleli i patili. U svetu koji sve više teži ka apstrakcijama i dehumanizaciji, imena nas podsećaju šta to znači biti čovek. U našoj državi, politički sistemi žele da redukuju živote na brojke. Da imena budu izbrisana i zamenjena bezličnim statistikama, hladnim, bezdušnim zapisima koji ne nose ljudskost. Ova sistematska dehumanizacija nije slučajna, ona je akt nasilja, ona je promišljen način izbegavanja odgovornosti, održavanja moći i apstrakcije kompleksnosti ljudskog života i smrti. Oni žele da imena nestanu, jer kad imena nestanu nestaje i obaveza prema prošlosti, i prema ljudima čiji su životi nepravedno skraćeni.
Sećanje na imena mrtvih je čin prkosa tom brisanju. Dati počast imenu znači dati počast životu. Setiti se imena znači setiti se priča, i značaja i težine koje su ti životi nosili. Ime nije samo reč, ime je sećanje, identitet, i bol, i sreća.
Ovo su imena koja neće biti broj. Imena ljudi koji neće biti dehumanizovani. I životi koji se neće zaboraviti:
Plelistu vam ove nedelje donosi svima omiljeno lice Obrenovca, Novog Beograda i alternativne muzičke scene. U pitanju je Branislav Cvetković, svima odmila poznatiji kao Bane.
Tokovi informacija. Lažne dileme. Javni mediji i ko ih finansira. Distorzija pričanja priča kako bi se prenele laži, a ne istina.