Svi ste upoznati sa velikom većinom sadržaja ovog albuma. Svi ćete ga doživotno povezivati s nijansom #8ACE00 zelene boje. Propratni sleng neće izaći iz upotrebe dok neko ne smisli bolji. Brat album je obeležio proteklo leto jednostavnom iskrenošću i komplikovanim klupskim aranžmanima i njime je Charli xcx opet iskrivila pop kao žanr i pojam pop zvezde kao profesije. Prigrlili smo Brat kulturu i pustili je da se infiltrira u svaku poru društva. Kako se postepeno uviđa kontrast između pređašnje sveprisutnosti i trenutnog laganog isparavanja sa glavnog trona scene, osetila sam potrebu da prokomentarišem uticaj zelenog albuma na industriju popularne muzike i na moj lični život.

Uigrani fanovi Čarli znaju da se mnogo njenog pisanja vrti oko svima omiljenog pitanja: Kako je to biti umetnik? Kroz ranjive stihove nam odgovara i poziva nas da uđemo u njen svet. Brat je prepun izleta u lično, koji su ovom prilikom izvedeni korišćenjem stila pisanja koji hoda na trapezu između dnevnika i grupe na WhatsApp-u. Introspektivan do stadijuma tupog gledanja u zid, Brat nam je dao osvežavajući osvrt na nošenje sa sumnjom, ljubomorom, patnjom i drugim negativnim emocijama. Dobili smo osobu na tanjiru – osobu punu sebe, ali u isto vreme i punu mana i strahova. Na momenate je lako zaboraviti da je Čarli zapravo svetski poznata pevačica, jer se redukovala na osobu u klubu koja ti drži kosu dok povraćaš u Borisovom ateljeu i na nekoga ko nam je poznat - možda i na nas same.

Iako postoji pregršt video eseja na ovu temu, svakako je ključno spomenuti i marketing i Terensa O’Konora koji je velikim delom zaslužan za njega. Implementiranjem strategije izgladnjivanja publike do ludila, Teri i Čarli su uspeli da svemu što je bilo deo Brat kampanje daju osećaj retkosti – albumu, koncertu, privatnom profilu na Instagramu i gledanju u lajv prenos Brat zida na kome se užasavajuće sporo farba neka nova poruka od Čarli. Ok, bye! je svakako bila jedna od smešnijih, jer, kao što sad znamo, nije bila ni blizu kraja ove „ere”.

Inicijalno izdanje slavi svima nama omiljene fenomene:

• alterniranje između momenata gde nosom golicamo Božija stopala i momenata gde ne možemo da podignemo pogled sa sopstvenih
• osećaj kolektiva u klubu i/ili u zajednici u kojoj stvaraš i radiš
• inicijalnu zaljubljenost propraćenu paranojom
• tugovanje i preispitivanje nepreispitljivog
• presipanje aspekata porodičnih i prijateljskih odnosa iz šupljeg u prazno.

Brat je zamišljen kao poklon za dugogodišnje fanove i nije pravljen u cilju zadovoljavanja neke druge demografske kategorije. Čak možda i suprotno, cilj je bio da neke ljude i živcira. Kako se inicijalno plašila komercijalnog neuspeha Brat albuma, odlučila je da uštedi na omotu i time pokrenula jednu od zanimljivijih diskusija o vizuelnom identitetu muzičkih izdanja. Očekivalo se fotkanje nalik onom koje je prethodilo Crash albumu, senzacionalno i provereno. Međutim, Čarli nam je servirala, sada već omiljeni, omot s nazivom albuma ispisanim pikselizovanim Arial fontom na vrišteće zelenoj pozadini. Ova ušteda joj je dozvolila da rizikuje i napravi album koji nema na sebi evidentan singl i koji nije nešto čemu bi se izdavačka kuća reda veličine Atlantic records-a naročito radovala.

Tu je opet usledeo obrt - nepredvidivi uspeh albuma je ostavio lufta da Čarli svakako daruje nešto od srca obožavateljima. Po izlasku tracklist-e, čudno je bilo to što Čarli, koja je poznata po saradnjama, nema nijedan feature na ovom albumu. Međutim, singl po singl nam se približio Brat and it’s completely different but also still brat, kolaborativan projekat s malo dekonstruisanijom klupskom produkcijom. Pojavljuju se njeni standardni saradnici Caroline Polachek, Yung Lean, Bladee Troye Sivan, Shygirl i A.G. Cook. Pored njih, kao njenih bližih prijatelja, remiks album predstavlja i mnogo neočekivanih imena: Ariana Grande (thank you, Troye Sivan), Billie Eilish, Lorde (epohalno), Robyn, the 1975, Jon Hopkins, Addison Rae (još epohalnije), Bon Iver, Julian Casablancas, Tinashe, the Japanese House. Moja omiljena traka je definitivno Club Classics remiks sa genijalnom BB trickz i toplo vam savetujem šetnju kroz njenu diskografiju.

Kao što sam navela na početku, ovaj tekst je napisan jer sam osetila potrebu da ispratim Brat leto i da dočekam Brat jesen i da se podsetim koliko sam zahvalna što živim u periodu jako inspirativnog stvaralaštva (pravi ZK fanovi su slušali epizodu vezanu za izdavačke kuče i sećaju se da sam ovu radost iskazala i u razgovoru o PC Music-u i genijalnom A.G. Cook-u). Plakala sam svaki put kad sam čula So I, 360 puta sam pustila 360 tokom nekog od raznih DJ setova koje sam radila letos (album mi je ujedno i pomogao da se ratosiljam osećaja token žene na žurkama na kojima sam puštala muziku – podsetio me je da sam došla tu da pustim najbolju muziku koju sam iskopala i da dam ljudima šansu da se izđuskaju i da upadnu u neke nove muzičke oblande).

Prihvatila sam ga kao soundtrack 2024. godine, tokom koje sam ušla u svoje dvadesete i potrudila se da formiram bledi nacrt svoje budućnosti. Brat mi je pomogao da shvatim da je samospoznaja proces, da je na kraju dana najbitnije da budem okružena dragim ljudima koji me inspirišu da gledam na život na nove načine, da su sva vrata otvorena ako dovoljno jako pokucaš, da dobra umetnost ne mora nužno biti upeglana u neke, svakako nepostojeće, parametre i da - najbitnije od svega – jedan petak, dva piva, tri kvadrata i četiri sata dobre muzike mogu da srede sve.

Hvala ti, Čarli, veliki si car!