Naravno da me je estetika i dizajn NTS sajta dovela do ludila kada sam ga otkrila. Sve je usklađeno tako da mi se znatiželja razbukta, i jako me je zabavljalo da puštam jutarnji program (koji je neretko paklen) u kafiću (Krivi put) i da posmatram ljude kako se uz prvu jutarnju pitaju šta to slušaju. Ipak, raj za mene ne postoji bez šugejza, tako da sam ubrzo saznala za Arianinu radio emisiju Temporal Cove, i kada sam videla koje je goste dovodila (Jesus and Mary Chain, The Radio Dept., Swirlies, Cranes, Drop Nineteens), nije bilo sumnje u to da sam na pravom mestu, iako nekad sebi kažem „hajde, idi malo dalje od šugejza" (ne). Ona je Ari, Smilegoth, vokal sramežljive grupe untitled (halo) koja se, kao i svi moji omiljeni muzičari, nekako trudi da izbegne spotlajt, ali na kraju dana ipak otvara koncert za DIIV, svira sa Alison's Halo, pravi kratki film o fudbalerkama i razgovara sa Pol Benksom (Interpol).

Zeleni Kačket: Pre nego što se dotaknemo tvog divnog benda untitled (halo) i najnovijeg EP-a headbanger, volela bih da mi kažeš nešto o iskustvu na NTS radiju i čestom gostovanju na UCLA? Džeka (gitaristu) i Džeja (bubnjara) si takođe upoznala preko onlajn grupe za indi muziku, pa mi deluje kao da se razmenjivanje muzike u tvom životu dešava neprestano i svuda.

Ari: Mislim da samo želim da ta radio emisija bude mesto gde fanovi, poput mene, mogu da saznaju nešto o stvarnim životima umetnika koje vole. Volim kada znam koga slušaju moji omiljeni bendovi ili šta rade u slobodno vreme. Mnogo toga je u malim stvarima. Pozivanje bendova da gostuju je nekako došlo organski i spontano, iz pomalo sebične namere, zato što sam lično želela da znam sa kim Slowdive stvara muziku, koga Interpol sluša, i slično. Takođe sam znala da bi ove stvari zanimale stalne slušaoce Temporal Cove-a. Ceo proces mi je još uvek prilično poseban. Obožavam da spremam mikseve za NTS zato što tada istražujem novu i staru muziku i to je i dalje moja omiljena aktivnost svakog meseca.

Zeleni Kačket: U intervjuu za Flaunt ste, ako se ne varam, kao bend ustanovili da nemate idole, i da kroz svoju muziku želite da uhvatite parče prolaznosti, odakle sigurno dolazi do distorzije, magle i šuštanja kao idealnog zvuka. Ali čini mi se da u headbanger-u, iako osećam zvuk poznatog, ono što volim i što se lepi za mene jeste svežina i neprikosnovena mladost, nešto što je apsolutno vaše, a ne pozajmljeno. Jeste li oduvek naginjali ka šugejzu/triphopu?

Ari: Mislim da sam uvek bila opčinjena šugejzom. Jako sam volela Slowdive u srednjoj školi. Sećam se svakodnevnog slušanja When the sun hits dok sam posmatrala svoj život kao pravu melodramu. Zar nismo svi?

Zeleni Kačket: Koliko je Los Anđeles značajan za tvoje stvaralaštvo? Jesi li oduvek tu živela?

Ari: Odrasla sam na Long Beach-u, gradu van Los Anđelesa. Stalno bih dolazila u LA tokom odrastanja zbog koncerata i bivala izložena senzacijama velikog grada. Ovde sam celog života i jako volim LA. Čini mi se da su se ljudi dodatno zbližili nakon požara i stvari se polako vraćaju u normalu. Grad je jako poseban i mislim da svakome, ko je u potrazi za nečim, ima šta da pruži.

Zeleni Kačket: Nedavno ste završili evropsku turneju; kako si se provela i da li bi mogla da zamisliš život negde drugde, u nekom evropskom gradu?

Ari: Vooooolim Berlin! Shout-out za Monu i Boba. Berlin mi se čini kao evropski LA. Iz nekog razloga sam već posle prve posete Berlinu osetila da bih mogla to mesto da nazovem domom. Mislim da je to jedini grad van Los Anđelesa gde bih mogla da živim. Berlin će zauvek imati moje srce! Jednom sam nakon izlaska u Bergain, šetala sama do kuće, oko šest ujutru, po jutarnjem suncu. Taj trenutak me je potpuno oživeo.

Zeleni Kačket: DIIV sam slušala uživo u Budimpešti 2022. godine, a vaš bend untitled (halo) je prošle godine svirao par koncerata sa njima. Nekako mi se čini da DIIV već duže vreme stvara, evoluira, preuzima rizik, ali nikada nisu dostigli toliku moć i veličinu kao npr. Fontaines D.C. O ovome sam počela da razmišljam nekako i fenomenološki, šta utiče na to da bend koji ima donekle slične alternativne početke bude prepoznat širom sveta, i iskorači u polu-komercijalno. Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi i da li ti je važno da tokom godina dobijate sve veću i veću publiku?

Ari: Uh, nemam ideju šta je potrebno da bi neki bend ostvario komercijalniji uspeh. I ja volim DIIV, ali možda bih rekla da je potrebno malo sreće? Čini mi se da Tik Tok baš ume da lansira bendove i singlove. Moj bend nije na Tik Toku, niti će ikada biti, tako da nisam sigurna da li ćemo ikada postići komercijalni uspeh, haha. Ali nikad se ne zna! Takođe mislim da je posvećenost bilo kom projektu od presudnog značaja, uz deljenje i povezivanja sa ljudima koji će to ceniti. Te vrednosti pokušavam da gajim na svim poljima u svom životu, tako da nisam sigurna što se komercijalnog uspeha tiče, ali mi sviranje i stvaranje konstantno ispunjava život, što je divno.

Zeleni Kačket: Slušajući divan i slojevit headbanger, propraćen adekvatnim low-fi spotovima, na pamet mi je pala čudnjikava analogija - da je vaš EP poput onih slatkih flastera za decu, u poređenju sa sterilnim, za odrasle, iako na kraju dana služe istoj svrsi, a to je da pomognu i saniraju ranu, bez obzira na to koliko ko ima godina.

Ari: Joj, divno mi je to! Mislim da je ovaj projekat i nama flaster! To je zapravo prva stvar u mom životu koja oslikava pravu mene, onakvu kakva želim da budem. Oblique butterfly je dobar primer. To je pesma koju smo napravili i za koju sa sigurnošću mogu da kažem da predstavlja mene kao osobu. Tada sam shvatila da zaista mogu da napravim nešto što zvuči srčano i da i drugi ljudi to mogu da osete. Čista moć muzike! Osećajna pesma koja uliva nadu. Kalifornija melanholija.

Zeleni Kačket: Dok sam spremala ova pitanja stalno sam razmišljala kako je ovo naš prvi, a možda i poslednji razgovor, bez želje da zvučim dramatično ili tragično, ali kolika je verovatnoća da ćemo se zapravo upoznati? To me je nadahnulo da budem otvorenija sa pitanjima nego inače, i u pesmi emo is good, u jednom trenutku pevušiš "everyone is drifting away, and I don’t know just what they can say here", što doživljavam kao lični pečat vašeg benda. Kako se boriš sa osećajem da svi nekuda odlaze? Šta ti je utešno, a šta zastrašujuće u činjenici da se ogromni emotivni rolerkosteri dešavaju ljudima u njihovim dvadesetim?

Ari: Hmm, emotivni rolerkosteri. Ovo je zaista tačno i znam da se ovo dešava svima u dvadesetim, meni takođe. Mislim da sam se vremenom samo pomirila sa određenim odlascima. Kad su ljudi mladi, verovatno se jako trude da imaju dosta prijatelja i da udovoljavaju ljudima, makar sam ja bila takva. Sada baš uživam u druženju sa svojim dugogodišnjim prijateljima, porodicom, momkom, psom, i naravno - bendom. Dosta toga o čemu pišem se možda ne dešava ovog trenutka. Čak i taj stih oslikava osećanje koje sam nekada imala. Često pišem o stvarima koje nisu nužno stvarne, ali se meni čine stvarnima, ne znam kako da objasnim!

Zeleni Kačket: Možemo li da dobijemo primerak fanzina koji si uradila (za sebe)? Na Instagramu si spomenula deljenje putem WeTransfera, pa se javljamo!

Ari: Ahhh, zapravo ću objaviti fanzin uz pomoć divnog izdavača Friends Editions. Uskoro će biti dostupan za naručivanje i kupovinu, ali evo ga jedan deo:

Zeleni Kačket: Hvala ti na izdvojenom vremenu, Ari. Našoj maloj zajednici je od velikog značaja, kao i meni lično. Takođe ovim putem pozdravljam i najslađe internet muzičke zajednice - Nina protocol i Perfectly Imperfect, gde si takođe gostovala.

Ari: Aw, hvala puno na pozivu! :) <3

Verzija intervjua na engleskom jeziku (english version).

Crtež: Anđela Milosavljević