Američka sci-fi serija "Severance", produkcije Apple TV+, obišla je svet sa svojom originalnom temom, dinamičnom radnjom i kompleksnim likovima. 

U srži serije jeste koncept otcepljivanja ('severance'), tj. deljenja jedne ličnosti na dva dela - jedan deo je 'innie', koji samo zna za posao (važan i misteriozan posao), poslovno okruženje i kolege sa kojima radi, a drugi je 'outie', koji uživa u ostatku dana, ne znajući šta radi na poslu i nemajući brige o tom delu života. 

Serija provlači razne motive kroz radnju (npr. suočavanje sa smrću voljene osobe kroz alkoholizam), ali na kraju se tematika svede na pitanje da li je ta procedura deljenja ličnosti dobra ili ne za tu osobu, da li su 'innies' prave osobe i da li bi uopšte sama procedura trebalo da bude legalna ili ne. Promocija same procedure u seriji vuče na to će ljudima olakšati život, da će lakše moći da razdvoje svoje privatne i profesionalne poslove itd. Kao primer u seriji gde se 'severance' koristi i van poslovnog okruženja možemo videti (nije spojler obećavam) i kada žena jednog bogataša 'podeli' svoju ličnost tako da njen 'innie' živi samo kada se ona porađa, da njen 'outie' ne bi osetio muke i patnje samog porođaja i da bi bila rada da to ponovi bez loših sećanja o samom doživljaju. Lično mi je to vrlo jezivo i pada mi odmah na pamet za šta bi se sve ta procedura mogla koristiti. 

Cilj - uništiti svu ljudskost koja je preostala, jer bez patnji i bola, da li živimo uopšte i da li smo ljudi, ili  mašine bez emocija?

Imajući to na umu, sve ovo podseća na sociološki koncept otuđenja kod Marksa, gde ljudi što više postaju otuđeni od sebe, od ljudi s kojima rade i generalno od sveta i prirode, sa sve manjim osećajem pripadnosti zajednici.

Sad, naravno, to je naučna fantastika (iako nije nemoguće da i to bude stvarnost u nekom momentu), ali ono što je zabrinjavajuće jeste koliko mladih, nakon gledanja serije, jeste izjavilo da bi hteli da budu 'otcepljeni' tokom radnog vremena. 

Prema rezultatima istraživanja kompanije Unmind, od 2000 ispitanika koji su radnici u Ujedinjenom Kraljevstvu, 35% je reklo da bi htelo da prođe kroz tu proceduru i 'odvoji' svoju privatnu i poslovnu ličnost. 

Među mladima od 18 do 25 godina, taj procenat se čak povećao do 46%, a što se tiče radnika sa 55 godina i više, samo jedan od pet bi hteo da se 'otcepi'.

38% ispitanika je reklo da na poslu ima drugačiju ličnost od ostatka vremena, što pravi paralelu sa 'innies' i 'outies' u seriji.

Direktor i jedan od osnivača kompanije Unmind, koja se bavi poboljšanjem mentalnog zdravlja, Dr Nick Taylor, saopštio je da činjenica da se toliko radnika poistovećuje sa likovima iz serije 'Severance' pokazuje koliko su poslovni i privatni život postali isprepletani i koliko zapravo stres i pritisak sa posla utiču na mentalno zdravlje radnika. 

Sa napretkom tehnologije i sve većim uvidom u to šta utiče nepovoljno na radnike i njihov učinak, kako to da bi toliko ljudi najradije da zaboravi sve što im se dešava osam sati dnevno, tokom radnog vremena? Čini mi se da se u načelu nismo pomerili od 19.veka, kada je tek iznikao radnički pokret zbog užasnih uslova pod kojim su ljudi morali da rade.

Kapitalistički poredak zahteva od radnika puko obavljenje svojih poslova, bez ikakve kreativnosti i, samim time, ubija bilo kakvu sreću na poslu i želju za produbljivanjem odnosa u poslovnom okruženju. Tako se i u seriji prikazuje radna okolina kao skoro sterilna, sa par boja, velikim praznim prostorima i beskrajnim belim hodnicima koji naliče lavirintu. To je napravljeno da utiče na psihu radnika i da utupi otpor i bunt koji mogu nastati, samo da bi masovna proizvodnja mogla da se nastavi.

Ali umesto da razmišljamo o tome kako da poboljšamo kulturu rada i položaj radnika u svetu i svojoj okolini, da li odmah skačemo na neki 'quick fix' koji ne bi ni rešio problem, nego ga samo stavio u drugi plan na neko vreme?  

Jedan od glavnih likova iz 'Severance' Mark Scott tj. Mark S. upravo to je i uradio. Otišao je da radi na spratu 'otcepljenih' radnika jer ga je opterećivala smrt svoje žene i nije mogao da funkcioniše. No, sama ta procedura mu nije rešila problem, već ga je čak i na neki način duplirala. 

Ljudi koji bi želeli da 'udvoje' ličnost zapravo traže vrstu bekstva od svog života, i misle da će je naći u zaboravu identiteta i problema na određeni broj sati tokom dana. 

Čak je i sam autor serije, Dan Erickson, tokom jednog intervjua rekao da je smislio ideju dok je radio par privremenih poslova i da je na više navrata razmišljao kako bi voleo da može da preskoči ceo period radnog vremena i prebaci se odmah na život posle pet sati popodne. Nakon toga je takođe izjavio da su mu sama ta misao i želja bile zastrašujuće, to jest da neko poželi manje dragocenog vremena koje nam je dato na planeti Zemlji.

Tragično je što smo došli do tog momenta da ljudi, i mladi pogotovo, toliko teško podnose svoje poslove da bi najradije zaboravili na njih. I u samoj seriji se prikazuje koliko bi to bilo fatalno. 

Sve više mladih se oseća da je bolje da rade dosadne, monotone poslove koji dobro plaćaju nego da rade nešto što ih stvarno zanima, i to nije njihova krivica, već mana sistema. Kapitalizam opstaje zbog novca i konkurencije, a ono što najmanje donosi novca jeste umetnost, uživanje, zabava i sve drugo što donosi sreću. 

Tako da, jer nemam preterano reči motivacije, reći ću jedino da nešto što možemo jeste da se fokusiramo na baš ono što najmanje koristi kapitalizmu, a što nama najviše prija da preživimo ovaj svet, bez da tragamo za bekstvom i zaboravom.

Dalje obrazloženje istraživanja možete pronaći na linku.