Tadeuš Ruževič - Kako je dobro

Kako je dobro Mogu da skupljam
Jagode u šumi
Mislio sam
Nema šume i jagoda

Kako je dobro Mogu da ležim
U senci drveta
Mislio sam drveće
Ne daje više hlada

Kako je dobro S tobom sam
Kako mi srce bije
Mislio sam čovek
Nema srca

Srce je ipak pomereno, a teško je. Kako je dobro, zaista, boriti se za pravdu protiv ogoljenog zla, pa kada dođe talas preispitivanja da li je zlo ikada i bilo pobeđeno, osetiti svežinu.

Koncerti. Bendovi. Nova izdanja.
Vest o ekocidu u reci Raška kod Novog Pazara - ribe su mrtve. Novi projekat izgradnje Prirodnjačkog muzeja i Akvarijuma na Ušću podrazumeva seču stotine drveća. Represija, policija lomi kosti, vruće je. Gde su jagode? Kako sa gubitkom tokom gubitka, nada će ipak kasniti.

Kazu Makino pesmu Kiss Her Kiss Her ostavlja za pred sam kraj koncerta u Milanu, oblači majicu u znak podrške narodu Palestine, i posvećuje pesmu njihovoj dostojanstvenoj i velikim delom, usamljenoj borbi. Kazu, tiho i odvažno objašnjava da ovom pesmom ohrabruje narod Palestine da u nepristajanju istraju i da će zauvek biti iza, i uz njih.

“You wear your heart on the sleeve
I know I do the same” 

Za ovu priliku sam želela da moj prijatelj Đorđe Ranđelović prokomentariše "involved, rather than paralyzed and depressed" izjavu, u kontekstu muzike i stavova benda koji oboje jako volimo.

„Pre mesec dana izašao je intervju između Kazu Makino (BR) i Miki Berenyi (Lush) u kome saznajemo o njihovoj sličnosti, ali i o njihovom pogledu na genocid koji se dešava narodu Palestine. Iako je Kazu po ovom pitanju veoma aktivna na društvenim mrežama, ona sebe ne smatra politički naklonjenom osobom, ali je, naravno, duboko pogođena situacijom. Sve to je ljuti, ali i motiviše da istražuje i čita.

I don’t even want to say “war,” because I don’t see it as a war. I think the people who cannot talk about it, [who are] looking away — they just must have so much fear, looking at things for what it is.

Ova rečenica iz intervjua ne osuđuje već poziva na agažovanje i skreće pažnju na strah koji je u svima nama, kada pogledamo istini u lice. Ceo svet žmuri pred nepravdom koja se dešava i jedini način da otvorimo oči je da se za početak informišemo.

Angažman i glas Kazu, kao i braće Pace, o ovim važnim pitanjima nam dosta govori o njima. Ono što smo mogli da naslutimo kroz njihovu muziku sada možemo da potvrdimo. Radi se o ljudima koji duboko razmišljaju o sebi i koji svoja uverenja žele da iskažu i brane po svaku cenu. Dobro je poznato da su umetnici često na meti i da veoma brzo političkim putem mogu da izgube sve, ali ove genijalce to ne sprečava da posle svakog koncerta podignu zastavu Palestine." rekao je Đole.

Dobro je znati da smo zaista pred ljudima koji godinama daju svoje srce i telo. Vetar i mogućnost kiše ne smetaju dok tridesetog juna idemo ka koncertnom prostoru - Circolo Magnolia, svakako je prevruće. Koncert je bio nadomak aerodroma i reke, što je malo čudna kombinacija, ali su nam koraci bili praćeni bukom sa neba.

Kada su Blonde Redhead 2023. godine objaviti album Sit Down for Dinner, bila sam na Hvaru i danima sam slušala solo album Griana Chattena. Ne mogu da se setim kako sam pokupila tu jagodu koju je Kazu nacrtala. Bila je tu uz talase i Ožujsko, a i kao priprema pred sezonski rad u Beach Club-u. Teško mi je da ukačim bilo kakvu povezanost u estetici ranijih Blonde Redhead omota, tako da ovaj crtež nije neočekivan, ali ipak jesmo dobili nešto novo, malo manje iščašeno i za nijansu svetlije. Omot možda i jeste slatko ohrabrenje pre ronjenja, pa ćemo videti ko može duže da zadrži dah. 

Amadeo (gitara/vokal), Simo (bubnjevi) i Kazu (gitara/vokal) često večeraju zajedno zato što su bend-porodica. Za stolom se svakako prenose teške vesti, jer valjda je lakše dok sedimo. Joan Didion, koja je napisala Godine magijskog mišljenja, je za stolom izgubila supruga, pa je odatle i Kazu Makino preuzela inspiraciju za naslov, kao i za nazive pesama koje pumpaju krv ovom albumu.

Na koji način razgovaraš za stolom u danima koji smenjuju umor, tugu i optimizam? Drugarica mi je pričala da joj je nezamislivo da je poezija osnaži, u smislu da je pokrene na akciju i pruži joj energiju. Očekivano će je smiriti i utešiti, ali kakva je to poezija koja te osnaži? Zasigurno ima veze sa bavljenjem sobom, mnogo više nego sa rekreiranjem prošlosti. Frenk O' Hara bi bio dobar primer, a ako je on umeo da se divi lišću, životinjama i prijateljima, onda se nadam da bi i sam bio jedan od fanova benda. O' Hara u pesmi My Heart govori „I want my face to be shaven, and my heart—you can't plan on the heart, but the better part of it, my poetry, is open". Mislim da je Blonde Redhead grupa svesna neizvesnosti, i takođe mi ne deluju opsednuto prošlošću. Ipak, (auto)refleksije kod njih su izazvane dugim i dubokim nadmetanjem sa osećanjima koja još uvek gore, i sa kojima nekako moraju da se suoče, a to vas čeka u nastavku teksta. Bol dolazi u fazama, ali faze su pune neprijatnosti i pitanje je ko je zaista spreman da ostane tu.

Prošle godine (2024) je Cheryll Waters, ugostila Kazu i blizance u KEXP studiju. Prvi put sam videla kako Kazu izgleda tokom prelomnog trenutka u albumu, koji objašnjava sve, pa i to da je ona sama centar albuma i pokretačka snaga benda, koji posle devet godina kuca na vrata. Sit Down for Dinner Part 1 i Part 2 su sa razlogom dve celine, zbog par sekundi tišine koja je morala da ih razdvoji. Tu pauzu Kazu nosi u sebi i, posle svakog stiha odmahuje glavom, zato što je tenzija razara, a ishod posle druge celine je tragičan. Da li je ikad usamljena u tome, kao što proverava nas?

”We all had plans before
Than we got hit
Is that how you felt alone?
Please don’t look away”

Na koncertu u Milanu svakako niko ne skreće pogled, i svi smo tu za njih. Blizanci (Amadeo i Simo) su u Milanu odrasli i sa 13 godina su se preselili u Ameriku. Tamara me je zbog toga ubeđivala da ne treba da brinem o broju ljudi jer će im doći familija i prijatelji, što se valjda i dogodilo. Telefon mi je ispao iz džepa od skakanja na Sit Down for Dinner pt. 2 i to je tačno pesma zbog koje smo tada tamo. Bilo je skokova i tokom 23 i uz legendarnu Dr. Strangeluv, Spring and by Summer Fall, ali ni jedna jedina, iz koliko god kul Fugazi, Unwound perioda dolazila, nije dovoljno opipljiva i trenutno relevantna u poređenju sa pesmama oslikanim ispucalom jagodom na bledoroze površini.

A jagoda već treću godinu ne inspiriše samo slušaoce, već i sam bend. Ovde je imamo malo tamniju, kao najavu za Before – prvi singl koji je najavio album objavljen ove godine The Shadow of the Guest (2025). Na albumu se nalaze obrade starih Blonde Redhead pesama, a na nekima od njih, kao na primer ovde, gostuje prekrasni bruklinski hor (Brooklyn Youth Chorus). Pesma zvuči kao da je hor bolje razumeo nameru koju Kazu ima, kao i osetljivost reči koje treba da budu otpevane, od nje same. Neverovatno mi je kako se jako oseća prisustvo nekoga ko nije stalni član benda, kao da su duhovi svratili da pripomognu triju koji se godinama ne širi. To što oni ne menjaju sastav nije nužno ništa loše, ali je ovde prisustvo hora jako poželjno i stvara se atmosfera kratkog, a značajnog poznanstva, kao kada se uz nekoga osećate kao da ga celog života znate, a tek ste ga upoznali.

“Morning
Sunshine
Harry
How are you?“

Deo teksta propratnog, potresnog singla Rest of Her Life, koji je napisan dva dana nakon što je Hari (Kazuin voljeni konj) preminuo. Bruklinski hor prati svaku reč osim imena (Hari), koje Kazu sama izgovara. Pesma nije obrađena zato što joj je nešto isprva falilo, već zato što je sastavljena od proganjajućih kockica, koje su, kako god da se nameste, osuđene da nose tugu i potrebu da se o njoj govori, peva, deli.

*Napomena: Before i Rest of Her Life se originalno pojavljuju na Sit Down for Dinner (2023), ali su gorepomenute obrade, u saradnji sa horom iz Bruklina, objavljene na najnovijem albumu The Shadow of the Guest (2025).

Čini mi se da je na Sit Down for Dinner albumu najbolnije pesme vokalno preuzela Kazu, a da je umirujući Amadeov vokal tu da pripomogne, da obezbedi predah nakon uspona, tako slušamo I Thought You Should Know. U teoriji svi pretpostavljamo šta bi trebalo da kažemo kad neko izgubi nekoga, ali se desi i da pomislimo kako te reči nisu od pomoći i da osoba mora sama kroz gubitak i da zapravo i nema tih reči. Možda sve to ipak nije dovoljno, možda treba više da se potrudimo, a i Blonde Redhead nikad ne podrazumeva osećanja. Volim da u svojoj teoriji verujem da je ova pesma svojevrsni odgovor braće na patnju kroz koju Kazu prolazi.

“Let them find you, don't let them blind you
Let them see you, don't let them be you
In a fable that's like a dream
Of another man or another you

Your eyes are stones

It's too many ways what are you trying to say
And for too many hours, and you wonder why

Just give all you know”

U Milanu smo kupile poslednju ploču albuma 23 koju su imali i običnu crveno-crnu Blonde Redhead majicu. Dok sam bila u čuvenom toitoi-u, Tamari je prišao neki čudak i rekao da poznaje menadžera benda koji može da nam sredi potpisivanje ploče. Previše smo bile umorne, pijane, radosne i nepoverljive, tako da smo pobegle. Na izlazu iz bašte su neki ljudi prodavali majice i ploče po jeftinijoj ceni, mi smo se setile pesme Virvela Kao, na primer koja nas podseća na sve ove neposrednosti: Ako ti kažem koliko mi značiš / Hoćeš li sa mnom ostati?

Posle ovog dela obično sledi šutka, ako ste u prilici - prepustite se, udarac ili zagrljaj, nešto vas čeka tamo.

---

Autori artworka (za tekst): Jagoda (Jovan Glušica), Magarčići sa farme bicikliste Thibaut Pinot (Anđela Milosavljević)