---

U novembru prošle godine sam sa drugarima prvi put bila u Skoplju i prvi put na PIN konferenciji. Ivana Jovanović je tada predstavljala Zeleni Kačket u okviru programa New Faces, a ja sam došla drugog dana, u petak, u ponoć, kao (suvišna) ispomoć Ivani da snimimo epizodu za našu radio emisiju. Petak smo završili Drinking panelom, a subotu započeli Mental Health panelom (logično). U nekom trenutku te večeri sam imala sat vremena koje sam iskoristila da sama prošetam Skopljem i slušam muziku. Videla sam da pret-premijerno nastupa bend Животни, shvatila da je sa genijalne Mrtov Konj etikete i odlučila da simbolično pustim album На балкан, сам dok sam šetala Vardarom i pratila mesec. Šejmus Hini kaže „Pesnik treba da bude osetljiv na sve napetosti koje postoje u savremenom životu. Dobar pesnik ističe se sposobnošću da ove napetosti trasira kroz rasede sopstvene osećajnosti i da ostane veran onome što se zbiva u njegovom ili njenom duhu, ne prestajući da budno prati zbivanja u svetu" (izvučeno iz knjige Dunje Dušanić - Jerusalim na pesku). To je nekako Martin.

---

K: Zdravo Martine! Baš mi je žao što se nismo uživo nakon vašeg koncerta ispričali, ali ti si zaboravio telefon u autu, a ja neodgovaranje shvatila kao znak da ne treba da te smaram iste večeri. Bend Животни predvodiš ti, a prati te dosta tvojih prijatelja i muzičara iz bendova Stoj, Posle, Lufthansa i Vagina Corporation. Poslednji put sam Lufthansu slušala u Beogradu, u Jugošpedu. Ostavili ste jak utisak na mene tada, a i sada u Skoplju. Kakav ti je bio prvi koncert sa Животним sada?

Martin: Hvala ti! Baš mi je drago da si došla (ali krivo šta nisam video povik hahah). Uvek disociram nakon nastup. Iskreno, oko sat vremena prije nastup malo sam imao trema, to nise dogodilo dugo vreme (celo telo mi je bilo ko da me udarila munja) ali inače je bilo baš kul. Moji sobendovci su bili odlični, a i publika je bila baš dobra. Puno dobri ljudi.

K: Čim sam pustila album sve mi se učinilo jasno, blisko, tematika suptilno nagoveštena naslovima pesama pa sam stekla utisak i pre slušanja celog albuma. Tu su Калемегдан, Јадран, Црна Гора, На Балкан, сам. Imao si jako dirljiv kratak govor nakon koncerta Животних, kada si rekao da se jasno i čvrsto boriš protiv genocida, nepravde, rasizma i homofobije, što i stoji u opisu samog albuma. Koliko ti je proces snimanja ovog albuma bio značajan? Koliko ti je sve potresno, a koliko lekovito promišljati o svemu?

Martin: Hteo sam da napišem nešto o sve ovo što se događa. Nije tajna da svet je u totalni kolaps, a tu na Balkana, ko i na svi drugi mesta, sve to se događa i oseća na poseban način. Uvek je bilo tako, ovih narodi su bili u ista kaša, u ista bratomržnja. A toliko smo svi slični i raslični na najbolje načine. Ali ljudi u alternativna scena to vide i vole. Proces na pisanje je bio malo potresan, no više lekovit, jer sam se podsetio i mislio i empatirao dok sam radio da ima tako divni ljudi u ova naša peninsula. Puno sam razmišljao, naravno, i ne samo to, nego pola pesme su napisani baš za odredeni ljudi koji volim kroz Balkana. Drago mi je da se oseča ljubav šta sam izdahnuo u pesme.

K: Kad smo kod muzičara-prijatelja; koga voliš da slušaš iz susednih zemalja? Možeš li da podeliš sa nama neke značajne koncertno-blejačke trenutke ili čak i direktne uticaje drugih muzičara na pesme sa ovog albuma?

Martin: Volim puno. Možda najdraži iz susednih zemlja mi se malpremal i Klotljudi. Imali smo prekul družbi i razvili smo baš dobri prijateljstva. Volim ih baš svi. Da li je to u kafani sa Ilija da pričamo o literaturu, muziku i o životnih dilema, ili sa Jan na krovu zgrade (opet o sve to, život, muzika, Društvo u Balkana i u svetu, to se uglavnom prića, plus puno smeh i zaebancije, Sopranos), ili prepreprezakon džem sesija u prostoriju malpremal-a, ili šetnja kroz Beograda sa Ilija dok on me uči za istorija grada, to su svi momenti koji nikad neču zaboraviti. Sve je to inspiriralo album na jedan ili drug način.

K: На Балкан, сам je dovoljno indikativan naslov i čini mi se da su podvojenost, ratovi i mržnja uvek dominantne i očekivane teme među ljudima sa Balkana kada je reč o filmu i muzici, a divljenje kulturi, prirodi i međuljudskim odnosima dolazi nešto kasnije ili u mrvicama. Da li si ipak u toj ideji širenja ljubavi i vere u to da se ipak možemo okrenuti dobroti nekako usamljen, sam?

Martin: Mislim da naslov je pred sve malo ironičan, jer kad album završi (kad ga slušaš, a i ja kad sam završio i izvadio) nekako shvačaš da niko nije stvarno sam na Balkanu, pa ni na svetu. Ispalo je možda sledno: na početak imamo neki nesvesni osečaj da smo svi ljudi na svetu zajedno i jedno isto, onda neko (u skladu sa sistemom sa pomoči konzervativni, kapitalistički, maloumni pogled o istorije, o zagube prošlosti, o ideali segašnosti i o ideje budučnosti) uči nama da u stvari to nije tako, da svi smo sami na ovoj svet, sami svog mašini individualno-sistemskih uticaj. Ali to nije taka. Promašili su ideja individua i ideja sistema. U stvari imamo tako divni razliki i divni sličnosti, i to nam spoi, a ne dvoi - svim ljudima je potreban dom. Mislim da širenja ljubav, izmeðu ostalog, je baš i to, da se širi ta ideja da niko nije stvarno sam, ne samo na Balkanu nego i u svetu, van idejе nacije i maloumni pogledа. A tu, osobeno, ko šta sam već kazao, ko i na svi drugi mesta, sve to se dogaða i oseća na za sobom poseban način, pa se razumemo baš dobro svih. Ili bar bih mogli. To se ja nadam.

K: Istina je da lepota ovog albuma leži i u izuzetno romantičnom (ali ne i romantizovanom) i čistom otvaranju duše drugima, ali i u tekstovima koji na momente prikazuju neporecivu istinu, činjenice, žal i preispitivanja, uz godine ’47 i ’91. Ko poznaje našu istoriju, ne treba mu ništa više od određenih godina i imena gradova, tako da mislim da samo unošenje istorijskih motiva, uz maestralnu poeziju i upliv ličnog, kod mene izaziva snažne emocije koje i dalje obrađujem dok ti pišem ova pitanja. Koliko ti je čudna, šokantna, nerazumljiva istorija našeg naroda? Da li si oduvek bio zainteresovan za istoriju i da li si možda u porodici imao nekoga od koga si pokušavao da naučiš više nego na časovima u školi?

Martin: Od dečak sam bio opkružan sa ta istorija. Kad sam bio baš mal sa moja porodica smo imali neka odmor-vožnja kroz Balkana. To je baš formativna memorija za mene. Isto taka, bio sam u Sarajevo kroz muzičke škole kad sam imao neki 8/9 godina. Kuršumske rupe u zgrade su takoðe bili formativna memorija. Uvjek sam bio svesan za rat. Moja porodica iz strane otac su bili izbeglici iz sela Kukuš (sad Grcije), a od obe strane su ljudi od svuda, u familjarna istorija ima krvavi uticaj iz Otomancima, iz Fašistima, iz Kolektivizacije i iz perioda Nezavisnosti. Stradala je moja porodica o sve to. Ali to je bila baš dobra lekcija za manji ja, na delumno bezbedna distanca, zadnjih sranja su bili kad sam bio beba, i onda opet su počeli kad sam postao tinejdžer. Ko što kaže moj drug Bojan, u parafrazi - „veliko vozilo istorije vozi tako brzo i soobraćajna nezgoda koja se sprema več dugo je na pragu - vozilo će da udari svakog trenutka.”

K: Kad smo kod kontrasta ili makar prisustva različitih emocija i boja na albumu, najočigledniji primer je susret atmosfera pesama На Балкан, сам i На Балкан. Prva pesma je čista ljubav, jednom rečju idilična sloga. Tu je i tekst “викни ми „еј! еј!” или можеби „бог бог!”, ali На Балкан ipak oduzima deo svetla. Gorak ukus i teže se diše, iako kraj pesme pokušava da nas uteši rečima da grad ne može da nas pobedi i da je ova zemlja jedina koju imamo. Još jedna od melanholičnijih pesama bi bila Ние, koja govori o prijatelju koji je otišao i naglašeno je da nije napustio samo dom, već i „vas“. Jesi li ikada razmišljao o tome da odeš odavde, da započneš život negde drugde?

Martin: Istina jesam, hteo sam bar za neki period da živim nadvor iz Makedonije, a i nadvor iz Balkana. Ali vidičemo. Osećam da sad trebam na ova mesto.

K: Dok sam šetala pored Vardara bilo mi je jako ludo i zanimljivo da vidim one brodove na reci, iza kojih su velelepne građevine koje kao da pripadaju nekom drugom gradu i vremenu. Pored meseca me je takođe onaj krst sa brda pratio sve vreme. Šta tebe uhodi, proganja, dok šetaš Skopljem i koji si poslednji album/bend/izvođače slušao dok si hodao sam?

Martin: Uvjek kad završim neka pesna ili album, pa i kad imam neko demo, radim neki test sa tome šta šetam kroz Skopje i razmišljam. Muzika šta radim živi tu. Skopje je moj dom, za srećno i za tužno. Pa taj test je uvjek potreban, a nikad planiran. Samo se dogodi. Koliko i da ima smrad, volim ovaj prokleti grad. Prati me u šta i da radim, sve to živi i ja gledam sa točka pored keju, po ulicama koji znam tako dobro, u gradski park i mal milion drugi mesta. Dok šetam volim da slušam Vagina Corporation, Korka, Divogradba, Mallard, Golemata Voda, Alembik, Taxi Consilium, Ish i Jas, Warm Hands, Kaliko, Bernays Propaganda, KEM, Xajka, Arhangel, TB Tračeri, Klotljudi, malpremal, black midi, Black Country New Road, caroline, Connan Mockasin, Ought, Bitlsi, EKV, Idoli, Mac DeMarco, Thee Oh Sees, Steve Reich, Philip Glass, Slint, The Fall, GYBE, Swans, King Krule, Duster, Corridor, Pink Floyd, Tropical Fuck Storm, Springtime, The Drones, Gareth Liddiard, Palace Music, Palace Brothers, Mark Lanegan, Nina Simone, Nick Drake, Blaze Foley, Johnny Cash, Townes Van Zandt, Bob Dylan, Lou Reed, The Velvet Underground, Xiu Xiu, Darkwood Dub, Presing, Cap’n Jazz, Modest Mouse, Joy Division, Sonic Youth, Parquet Courts, Fat White Family, Alex G, The Microphones, Morphine, Black Sabbath, Stereolab, Current 93, The Caretaker, Bent Arcana, Les Rallizes Dénudés, The Necks, John i Alice Coltrane, Arthur Doyle, Sun Kill Moon (fuck Mark Kozelek), Pharoah Sanders, Chet Baker, Old Saw, Animal Collective, Dean Blunt, LCD Soundsystem, Car Seat Headrest, Träd, Gras och Stenar, Beach Boys, Bedroom, Robbie Basho, America, Rolling Stones, Cameron Winter, MJ Lenderman, Mouseatouille i puno drugi. Sve je to odlična muzika za dok hodaš.

K: Album je objavljen na etiketi Mrtov Konj, na koju se i Zeleni Kačket ugleda, kada je reč o vašem prkosu, nepristajanju i želji da istrajete u tome što radite po svaku cenu. Producent je Rade Bikovski, koga je bilo čast slušati na PIN-u kada su se puštali demoi bendova i onda se glasalo za bend čija pesma treba da dobije spot. U tih pola sata je bilo donekle jasno sa kakvim čovekom radite, koliko je posvećen i koliko razume različite senzibilitete i poštuje nečiju hrabrost. Kako je raditi sa Radetom, kako je biti u kolektivima Mrtov Konj/Gola planina? Jedan od osnivača etikete je i dizajner omota albuma - kako Животних, tako i Lufthanse. 

Martin: Da nije bio Rade, Životni ne bi bilo realnost. On je bio takva sila, u aspekt na pomoć u pisanje pesme, ideje i najvažno je usmerio mene puno puti. Rade je uradio jedan blueprint za novi makedonski bendovski zvuk, bez njega ništa ne bi bilo kao šta je. Nadam se (a možda više znam) da će biti upamćen u naša muzička istorija kao jedan od najveći, najdobri i najmarljivi ljudi. A da radiš u kolektiv sa ljudi ko Rade, a ima ih puno dobri ljudi, to pravi sve lakše, još jedan razlog da verujem da nisam sam. Da su moji drugovi moja največa inspiracija, to je stvarno lepo.

K: Izvrstan si pesnik, objavio si i zbirku poezije На балкан, сам, tako da me baš zanima kako ti je išlo pisanje tekstova i koje pesnike voliš da čitaš? Da li si fokusiran na neki određeni period u istoriji ili ti je nevažno? Koji rok pesnici te inspirišu?

Martin: Pored svi bendovi i artisti koji sam pisao u prošlo pitanje (osobeno volim Dylan, Lou Reed, black midi, BCNR, King Krule, Gareth Liddiard, Bernays, Robbie Basho, Nick Drake, Johnny Cash, Jackson C. Frank, Blaze Foley, a i puno moji drugovi, kao Luka Jovanoski, Andrej Dimovski, Aleksandra Arsovska i Bojan Tanevski), isto čitam i pisatelji postmodernisti. Volim Allen Ginsberg, David Foster Wallace, Mitko Mađunkov, Živko Čingo, Slave Dimoski, Deleuze, Žižek, Pynchon, Joyce. Proces je uvjek razliičan ali tekst mi je više i više najvažni deo u muzici i van muzici.

K: „Pravda za Kočane, Sloboda Palestini, Pravda za studente u Srbiji” jeste jedan mali, ali izuzetno važan i kompleksan spisak koji nikad ne smemo da zaboravimo i za koji se uvek moramo boriti. Jako me rastužuje svaka od pomenutih nepravdi, cele godine nemamo predaha, a ipak smo na mnogo načina i privilegovani, Samim tim što smo živi. Tako da bih u tom duhu i završila ovaj razgovor, makar sa moje strane, hvala Животнима što nas podsećaju na vrednost života, ljubav, prijatelje, životinje i na nepravde i ljude za koje se moramo boriti, posebno kad oni sami ne mogu.

Martin: Фала ти и на тебе! Bilo mi je drago! Borimo se i dalje!

---

Ostavila bih ovde i predivan komentar sa Bandcamp-a:
dobardam: Rodila nam se ćerka i ovu pesmu smo slušali u krug, najpredivnije nešto. Favorite track: На Балкан, сам.